1. U vezi sa svim postupcima predviđenim ovom Direktivom i ne dovodeći u pitanje odredbe članova od 14 do 17, zemlje članice:

 

(a) u najkraćem roku preduzimaju mere kojima će osigurati da maloletna osoba bez pratnje dobije zastupnika koji će je zastupati i pomagati joj kako bi joj bilo omogućeno da iskoristi svoja prava i ispuni obaveze navedene u ovoj Direktivi. Maloletna osoba bez pratnje se odmah obaveštava o imenovanju zastupnika. Zastupnik vrši svoje dužnosti u skladu s principima najboljeg interesa deteta i ima neophodnu stručnost iz date oblasti. Osoba koja deluje u svojstvu zastupnika menja se samo kada je to neophodno. Organizacije ili pojedinci čiji interesi su u sukobu ili bi mogli biti u sukobu s interesima maloletne osobe bez pratnje nemaju pravo da postanu zastupnici. Zastupnik može biti i zastupnik pomenut u Direktivi 2013/33/EU;

 

(b) obezbeđuju da zastupniku bude pružena prilika da obavesti maloletnu osobu bez pratnje o značenju i mogućim posledicama saslušanja i, ako je potrebno, o tome kako da se pripremi za saslušanje. Zemlje članice omogućavaju zastupniku i/ili pravnom savetniku ili drugom savetniku kome je po nacionalnom zakonu priznat ili dozvoljen takav status da prisustvuje tom saslušanju i da ima priliku da postavlja pitanja ili daje komentare, u okvirima koje postavlja osoba koja obavlja saslušanje.

 

Zemlje članice mogu da zahtevaju da saslušanju prisustvuje maloletna osoba bez pratnje, iako je prisutan zastupnik.

 

2.  Zemlje članice se mogu uzdržati od imenovanja zastupnika u onim slučajevima u kojima će maloletna osoba bez pratnje najverovatnije postati punoletna pre donošenja prvostepene odluke.

 

3. Zemlje članice staraju se da:

(a) ako maloletnik bez pratnje ima saslušanje u vezi sa svojim zahtevom za dobijanje međunarodne zaštite kako je navedeno u članovima od 14 do 17 i članom 34, taj razgovor obavlja lice koje ima neophodna znanja o posebnim potrebama maloletnih osoba;

 

(b) službenik s neophodnim znanjem o posebnim potrebama maloletnih osoba pripremi odluku organa nadležnog za odlučivanje o zahtevu maloletne osobe bez pratnje.

 

4. Maloletnicima bez pratnje i njihovim zastupnicima besplatno se obezbeđuju pravne i proceduralne informacije kako je navedeno u članu 19 i u postupcima za prestanak prava na međunarodnu zaštitu kako je opisano u Poglavlju IV.

 

5. Zemlje članice mogu da koriste zdravstvene preglede da bi utvrdile starost maloletnih osoba bez pratnje u okviru razmatranja zahteva za dobijanje međunarodne zaštite u slučajevima kada, nakon opštih izjava ili drugih relevantnih pokazatelja, zemlje članice izražavaju sumnju u vezi s uzrastom podnosioca zahteva. Ako nakon toga zemlje članice i dalje imaju sumnje u vezi s uzrastom podnosioca zahteva, moraju pretpostaviti da je podnosilac zahteva maloletna osoba.

 

Svaki zdravstveni pregled se vrši uz puno poštovanje dostojanstva pojedinca, korišćenjem najmanje invazivnog pregleda i vrše ga stručni zdravstveni radnici kako bi se dobio što pouzdaniji rezultat.

 

U slučajevima u kojima se koriste zdravstveni pregledi, države članice se staraju da:

(a) maloletne osobe bez pratnje budu obaveštene pre razmatranja njihovog zahteva za dobijanje međunarodne zaštite, a na jeziku koji razumeju ili za koji se osnovano može pretpostaviti da ga razumeju, o mogućnosti da njihova starost bude utvrđena lekarskim pregledom. To obuhvata i informacije o načinu pregleda i mogućim posledicama rezultata lekarskog pregleda po razmatranje zahteva za dobijanje međunarodne zaštite, kao i o posledicama odbijanja maloletne osobe bez pratnje da se podvrgne lekarskom pregledu;

 

(b) maloletne osobe bez pratnje i/ili njihovi zastupnici pristanu na obavljanje pregleda radi utvrđivanja starosti dotičnih maloletnih osoba; i

 

(c) odluka da se odbije zahtev za dobijanje međunarodne zaštite maloletne osobe bez pratnje koja je odbila da se podvrgne tom lekarskom pregledu ne bude zasnovana isključivo na tom odbijanju.

 

Činjenica da je maloletna osoba bez pratnje odbila da se podvrgne takvom lekarskom pregledu ne sprečava organ nadležan za odlučivanje  da donese odluku o zahtevu za dobijanje međunarodne zaštite.

 

6. Najbolji interesi deteta su zemljama članicama Evropske unije od primarnog značaja prilikom sprovođenja ove Direktive.

 

Kada zemlje članice Evropske unije tokom postupka azila identifikuju neku osobu kao maloletnu osobu bez pratnje, mogu da:

(a) primene ili nastave da primenjuju član 31, stav 8 samo ako:

(i) podnosilac zahteva dolazi iz zemlje koja zadovoljava kriterijume na osnovu kojih se može smatrati sigurnom zemljom porekla u značenju u kom se koristi u ovoj Direktivi; ili

 

(ii) je podnosilac zahteva podneo naknadni zahtev za dobijanje međunarodne zaštite koji nije prihvatljiv prema članu 40, stav 5; ili

 

(iii) se podnosilac zahteva iz ozbiljnih razloga može smatrati pretnjom po nacionalnu bezbednost ili javni poredak zemlje članice Evropske unije, ili je podnosilac zahteva proteran iz ozbiljnih razloga u vezi s javnom bezbednošću ili javnim redom po nacionalnom zakonu;

 

(b) primene ili nastave da primenjuju član 43, u skladu s članovima od 8 do 11 Direktive 2013/33/EU, samo ako:

(i) podnosilac zahteva dolazi iz zemlje koja zadovoljava kriterijume na osnovu kojih se može smatrati sigurnom zemljom porekla u značenju u kom se koristi u ovoj Direktivi; ili

 

(ii) je podnosilac zahteva podneo naknadni zahtev; ili

 

(iii) se podnosilac zahteva iz ozbiljnih razloga može smatrati pretnjom po nacionalnu bezbednost ili javni poredak zemlje članice, ili je podnosilac zahteva proteran iz ozbiljnih razloga u vezi s javnom bezbednošću ili javnim redom po nacionalnom zakonu; ili

 

(iv) postoje osnovani razlozi da se zemlja koja nije zemlja članica smatra sigurnom zemljom za podnosioca zahteva, shodno članu 38; ili

 

(v) je podnosilac zahteva obmanuo nadležne organe podnošenjem lažnih dokumenata; ili

 

(vi) je podnosilac zahteva u lošoj nameri uništio ili bacio ličnu ili putnu ispravu koja bi pomogla da s e utvrdi njegov identitet ili državljanstvo.

 

Zemlje članice Evropske unije mogu primeniti tačke (v) i (vi) samo u pojedinačnim slučajevima u kojima postoji osnovana sumnja da podnosilac zahteva pokušava da sakrije relevantne elemente koji bi najverovatnije doveli do negativne odluke, a pod uslovom da je podnosiocu zahteva data puna prilika da, uzimajući u obzir posebne proceduralne potrebe maloletnih osoba bez pratnje, navedu dobre razloge za radnje pomenute u tačkama (v) i (vi), uključujući tu i konsultovanje sa svojim zastupnikom;

 

(c) smatraju zahtev neprihvatljivim u skladu s članom 33, stav 2, tačka (c) ako se zemlja koja nije članica smatra sigurnom trećom zemljom za podnosioca zahteva shodno članu 38, pod uslovom da se to uradi u najboljem interesu maloletne osobe;

 

(d) primene postupak naveden u članu 20, stav 3, kada zastupnik maloletne osobe ima pravničke kvalifikacije u skladu s nacionalnim zakonodavstvom.

 

Ne dovodeći u sumnju član 41, prilikom primene člana 46, stav 6 na maloletne osobe bez pratnje, zemlje članice u svim slučajevim obezbeđuju najmanje garancije propisane članom 46, stav 7.