Termin „nadležni službenik” se koristi u uopštenom smislu, tako da obuhvati sve službenike koji bi eventualno mogli doći u kontakt s podnosiocem zahteva za dobijanje međunarodne zaštite i biti uključeni u takav slučaj. Među njima mogu biti službenici granične policije, policijski službenici, službenici zaduženi za prihvat, socijalni radnici, službenici organa nadležnog za odlučivanja itd. Alat je osmišljen za osobe bez stručnog znanja iz oblasti medicine, psihologije, trgovine ljudima ili drugih srodnih oblasti. To znači da će identifikacija pomoću ovog alata za mnoge od kategorija posebnih potreba biti samo preliminarna, nakon čega treba da sledi upućivanje stručnjaku. Pored toga, iako se alat odnosi na jednog nadležnog službenika, kao dobra praksa bi se mogao podsticati multidisciplinarni pristup identifikaciji i podršci u koji su uključeni stručnjaci iz različitih oblasti.

 

Alat smo osmislili pre svega za službenike zemalja EU+, ali bi on mogao biti od koristi i svakom službeniku koji dolazi u kontakt s podnosiocima zahteva za međunarodnu zaštitu.

Postoji nekoliko načina korišćenja alata IOPP, u zavisnosti od datog slučaja, informacija koje već imate i zavisno od svrhe.

 

Fokus alata IOPP je na identifikaciji. Zbog toga bi vaš „prvi korak” obično bio korišćenje indikatora. Tada ćete morati da izvršite procenu na osnovu dodatnih informacija koje imate o slučaju, kao i na osnovu svog znanja i iskustva, a zatim među navedenim kategorijama osoba s posebnim potrebama odabrati one koje želite da uzmete u obzir („drugi korak”). Zatim, u zavisnosti od vaše uloge u postupku azila ili vašeg interesovanja za određeni slučaj, možete odabrati jednu ili više faza podrške („treći korak”).

 

Isto tako, možete i direktno pristupiti sadržaju iz odeljka „posebne potrebe”.

 

Da biste preuzeli smernice iz odeljka „podrška”, treba da izaberete odgovarajuću fazu, kao i jednu ili više kategorija, pošto su navedene mere prilagođene kategorijama.

 

Više informacija o različitim odeljcima potražite u nastavku.

 

Upotreba indikatora bi trebalo da bude vaš „prvi korak” u alatu IOPP, osim ukoliko već niste izvršili identifikaciju posebnih potreba i sada želite da pristupite dodatnim informacijama u vezi s odgovarajućom kategorijom i/ili fazom podrške.

 

Kako bi postupak identifikacije bio lakši, indikatori su grupisani u kategorije (kao što su uzrast, porodični status, psihosocijalni indikatori, indikatori okruženja itd.), a u nekim slučajevima u potkategorije.  Svaki indikator je povezan s jednom ili više kategorija osoba s posebnim potrebama.

 

Treba da odaberete onoliko indikatora za koliko smatrate da su primenljivi na pojedinačnog podnosioca zahteva, a na osnovu svojih zapažanja ili drugih dostupnih informacija. Neke indikatore je jednostavno registrovati na početku postupka, dok neki mogu postati očigledni tek u kasnijoj fazi (npr. kada je uspostavljena dijagnoza teške bolesti) ili ih je teže prepoznati (npr. pogoršanje mentalnog zdravlja podnosioca zahteva). Alat zbog toga treba ponovo upotrebiti kada se pojave novi indikatori.

 

Psihosocijalni indikatori: treba naglasiti da se indikatorima koji se nalaze u „psihosocijalnim indikatorima” ne postavlja klinička dijagnoza. Kao i kod drugih indikatora, treba bez ustručavanja da odaberete one indikatore koje smatrate primenljivim na osnovu svog mišljenja i iskustva u radu s podnosiocima zahteva za dobijanje međunarodne zaštite: tj. Da li ova osoba, u poređenju s drugima, deluje kao da je depresivna, povučena, izbegava druge? itd. Na osnovu ove preliminarne identifikacije možda ćete zaključiti da postoji potreba da podnosioca zahteva uputite na dalju procenu i pomoć.

 

Indikatori ni na koji način nisu predviđeni kao spisak pitanja koja nadležni službenik treba direktno da postavi podnosiocu zahteva. Više informacija o tome kako se indikatori mogu otkriti pronaći ćete u odeljcima o „dokazima”.

Svaka od kategorija posebnih potreba ima uvodni odeljak „o ovoj kategoriji” u kom se daje deo konteksta u vezi s tom kategorijom, kao i dodatne opšte informacije u vezi s identifikacijom i posebnim potrebama koje osoba može imati u postupku azila.  Nakon toga sledi odeljak u kom su navedeni indikatori povezani s posebnim potrebama, a zatim odeljak o relevantnim dokazima koji bi mogli biti dostupni (na primer, lična izjava ili medicinski dokazi). U rezultatima će vas podsetiti da su određene druge kategorije u tesnoj vezi s onim koje ste označili i da bi stoga moglo biti korisno da ih dodate i razmotrite.

 

 

Pored kategorije(-a) osoba s posebnim potrebama pojaviće se broj označenih indikatora s kojima su povezani. Tada bi trebalo da izvršite dalju procenu toga koje od tih kategorija bi mogle biti relevantne za određenog podnosioca zahteva, a neke ćete možda već moći da izuzmete na osnovu dodatnih informacija dostupnih u spisu predmeta. Broj označenih indikatora, naravno, nije direktno merilo relevantnosti jer će indikatori svakako imati različitu težinu, što se ne odražava u alatu. Na primer, označavanje kategorije „(dete) bez pratnje” biće veoma jasan indikator da je podnosilac zahteva maloletna osoba bez pratnje. Međutim, označavanje kategorija „visok stepen uznemirenosti” i „poremećaji sna” ne mora obavezno značiti da je podnosilac zahteva bio izložen mučenju, silovanju ili drugom teškom obliku psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja, iako će broj pored tih kategorija biti veći nego u prethodnom primeru. U mnogim slučajevima će biti potrebna dalja procena, uključujući i procenu korišćenjem sredstava koja su na raspolaganju nadležnom službeniku, kao i eventualnim upućivanjem stručnjaku.

 

Kada napravite ovu procenu u „drugom koraku”, možete da označite kategorije koje smatrate relevantnim za preuzimanje dodatnih informacija.

 

 

U nekim slučajevima je identifikacija posebnih potreba već izvršena pa možete direktno da pristupite relevantnim kategorijama tako što ćete ih označiti.

Svaka faza obuhvata različite postupke (npr. prilagođavanje prostoriji za saslušanje, upućivanje na zdravstvene usluge) koje nadležni službenik treba da razmotri. Postupci navedeni u ovom alatu nisu konačni i možda će biti potrebna individualna rešenja, ali kratke smernice u tim odeljcima ukazuju na to šta treba uzeti u obzir u skladu s relevantnim standardima Evropske unije.

 

Iako je podrška pri prihvatu jednako važna kao i koraci u postupku, treba naglasiti da prihvat ne predstavlja jedan korak i da je podrška pri prihvatu relevantna u svim koracima postupka.