1. Podnosilac zahteva se pritvara na što kraći period i zadržava se u pritvoru samo dok su razlozi navedeni u članu 8, stav 3 primenljivi.

 

Administrativni postupci relevantni za osnov pritvaranja navedeni u članu 8, stav 3, vrše se uz detaljnu proveru. Kašnjenja administrativnih postupaka koja se ne mogu pripisati podnosiocu zahteva nisu opravdanje za produžavanje pritvora.

 

2. Zadržavanje podnosilaca zahteva u pritvoru vrši se na osnovu pisanog naloga izdatog od strane sudskih ili administrativnih organa. U nalogu za određivanje pritvora navode se činjenični i zakonski razlozi na osnovu kojih se nalog izdaje. 

 

3. Ako pritvor određuju administrativni organi, zemlje članice obezbeđuju brzu sudsku proveru zakonitosti pritvora koja se vrši po službenoj dužnosti i/ili na zahtev podnosioca zahteva. Kada se vrši po službenoj dužnosti, odluka u vezi s takvom proverom se donosi u najkraćem roku od početka pritvora. Kada se vrši na zahtev podnosioca zahteva, odluka se donosi što brže nakon pokretanja odgovarajućeg postupka. U tu svrhu, zemlje članice u nacionalnom zakonu definišu period u kom se mora izvršiti provera po službenoj dužnosti i/ili sudska provera na zahtev podnosioca zahteva.

 

u slučajevima u kojima se sudskom proverom utvrdi da je pritvor nezakonit, podnosilac zahteva o kom je reč se odmah pušta na slobodu.

 

4. Podnosioci zahteva u pritvoru se odmah obaveštavaju u pisanom obliku na jeziku koji razumeju ili se s razlogom pretpostavlja da razumeju, o razlozima zadržavanja u pritvoru, zatim o postupcima propisanim nacionalnim zakonom za osporavanje naloga za zadržavanje u pritvoru, kao i o mogućnosti da zatraže besplatnu pravnu pomoć i zastupnika.

 

5. Odluku o zadržavanju u pritvoru sudski organ proverava u razumnim intervalima, po službenoj dužnosti i/ili na zahtev podnosioca zahteva o kome je reč, naročito u slučajevima u kojima dugo traje, u kojima se pojave nove okolnosti ili postanu dostupne nove informacije koje mogu uticati na zakonitost pritvora.

 

6. U slučaju sudske provere naloga za određivanje pritvora opisane u stavu 3, zemlje članice obezbeđuju to da podnosioci zahteva dobiju pristup besplatnoj pravnoj pomoći i pravnom zastupniku. To obuhvata najmanje pripremu odgovarajućih proceduralnih dokumenata i učešće na saslušanju pred sudskim organima u ime podnosioca zahteva.

 

Besplatnu pravnu pomoć i zastupanje pružaju lica s odgovarajućim kvalifikacijama ili dozvolom prema nacionalnom zakonodavstvu, a čiji interesi nisu u sukobu ili ne mogu doći u sukob s interesima podnosioca zahteva.

 

7. Zemlje članice mogu obezbediti besplatnu pravnu pomoć i zastupanje u sledećim slučajevima:

 

(a) samo onima koji nemaju dovoljno sredstava za to; i/ili

(b) samo putem usluga koje pružaju pravni savetnici ili drugi savetnici posebno imenovani prema nacionalnom zakonodavstvu da pomažu i zastupaju podnosioce zahteva. 

 

8. Zemlje članice takođe mogu da:

 

(a) postave novčana i/ili vremenska ograničenja za pružanje besplatne pravne pomoći i zastupanja, pod uslovom da takva ograničenja ne vrše arbitrarno ograničavanje pristupu pravnoj pomoći i zastupanju;

(b) obezbede da, kada je reč o naknadama i drugim troškovima, tretman podnosilaca zahteva ne bude povoljniji u odnosu na tretman koji obično imaju njihovi državljani po pitanjima koja se odnose na pravnu pomoć.

 

9. Zemlje članice mogu zahtevati da im se delimično ili u potpunosti nadoknade odobreni troškovi ako i kada se finansijska situacija podnosioca zahteva značajno poboljša ili ako je odluka da se takvi troškovi odobre doneta na osnovu lažnih informacija datih od strane podnosioca zahteva.

 

10. Postupci za pristup pravnoj pomoći i zastupanju uređuju se nacionalnim zakonodavstvom.