1.   Zemlje članice u razumnom roku nakon izražavanja namere za dobijanje međunarodne zaštite procenjuju da li su podnosiocu zahteva potrebne posebne proceduralne garancije.

 

2.   Procena navedena u stavu 1 može se integrisati u postojeće nacionalne postupke i/ili u procenu navedenu u članu 22 Direktive 2013/33/EU i ne mora biti u obliku administrativnog postupka.

 

3.   Zemlje članice se staraju da podnosiocima zahteva koji su identifikovani kao podnosioci zahteva kojima su potrebne posebne proceduralne garancije bude obezbeđena odgovarajuća podrška kako bi im bilo omogućeno da iskoriste ta prava, kao i da ispunjavaju obaveze po ovoj Direktivi tokom celog postupka azila.

 

Ako takva odgovarajuća podrška ne može biti obezbeđena u okviru postupaka navedenih u članu 31, stav 8 i članu 43, naročito ako zemlje članice smatraju da su podnosiocu zahteva potrebne posebne proceduralne garancije zbog mučenja, silovanja ili drugih teških oblika psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja, zemlje članice neće primenjivati ili će prestati da primenjuju član 31, stav 8 i član 43. Ako zemlje članice primenjuju član 46, stav 6 na podnosioce zahteva na koje se ne mogu primeniti član 31, stav 8 i član 43, shodno ovom podstavu, zemlje članice Evropske unije će obezbediti barem garancije navedene u članu 46, stav 7.

 

4.   Zemlje članice obezbeđuju zadovoljenje potrebe za posebnim proceduralnim garancijama u skladu s ovom Direktivom i u slučajevima kada takva potreba postane očigledna u kasnijim fazama postupka, bez obaveze da se postupak pokrene iz početka.