Za više smernica o procenjivanju verodostojnosti i naročito o uzimanju u obzir potencijalnog uticaja posebnih potreba, pogledajte  „EASO Praktični vodič: procenjivanje dokaza”.

Trauma uzrokovana nasiljem koje je doživeo/-la podnosilac zahteva može da ima ozbiljan uticaj na procese pamćenja i tako na sposobnost podnosioca zahteva da se seti informacija o prošlim događajima. Izjavama može da nedostaje hronološki red i mogu da budu nedosledne, ili podnosilac zahteva može da izbegne da se seća iskustva zbog mehanizma odbrane. Odgovorni službenik treba da ima ove faktore na umu i da ih uzme u obzir prilikom obrade potencijalnih kontradikcija ili nedostatka detalja prilikom procenjivanja verodostojnosti.

Mentalni poremećaji mogu da utiču na kvalitet i količinu informacija koje podnosilac zahteva želi i/ili može da pruži. Izjave mogu da budu nekompletne, nekoherentne, odvojene od vremenske ravni, kojima se ne upravlja voljom osobe već nastaju usled senzornih impulsa. Zbog određenih mentalnih poremećaja, neke izjave mogu da budu potpuno odvojene od realnosti. Neophodno je uzeti takve faktore u obzir prilikom procene verodostojnosti.

Teškoće u pružanju jasnih i koherentnih izjava mogu da imaju izvor u medicinskim problemima podnosioca zahteva i zavisnostima povezanim sa njima (npr. uzimanje jakih lekova, zavisnosti od droga ili alkohola itd.)

Kada je reč o trgovini ljudima, a naročito kada je osoba podvrgnuta nasilju kao meri kontrole ili kao deo iskorišćavanja, uključujući seksualno nasilje, osoba može da ima poteškoća u sećanju na neke događaje ili na hronološki red događaja. On/ona možda ne želi da podeli detalje o slučajevima takvog nasilja i zbog osećanja sramote i krivice ili možda ne želi da otkrije detalje o trgovcima ljudima zbog straha od odmazde. Takve faktore treba uzeti u obzir prilikom procene verodostojnosti i ne treba da imaju negativan uticaj na relevantne nalaze.

U nekim situacijama trudnoća može da utiče na ono što podnosilac zahteva prezentuje u svojoj izjavi.  Na primer, okolnosti začeća mogu da čine deo zahteva za međunarodnu zaštitu ili izjave podnosioca zahteva mogu da pokrenu pitanja verodostojnosti koja se mogu objasniti njenim ličnim okolnostima (kulturno i socijalno poreklo itd.). U takvim slučajevima može biti potrebno obazrivo postavljanje pitanja.  

Faktor uzrasta je presudan i treba ga uzeti u obzir prilikom procenjivanja kredibiliteta u slučaju deteta. Izjave deteta mogu da budu nedosledne, da sadrže nejasne izraze ili izjave koje je dete čulo od odraslih. Uzrast je relevantan faktor i za vreme događaja koji je dete doživelo i za vreme kada se pružaju dokazi (izjave).

Kultura, religija i uverenja podnosioca zahteva mogu da odrede način na koji podnosilac zahteva shvata društvene uloge i odnose moći, razume, tumači i prezentuje informacije. Drugi faktori kao što su obrazovanje, uzrast, jezik, pol, društveni status i običaji su takođe važni u tom smislu.

U nekim društvima, na primer, žene neće biti uključene i obaveštene o poslovima svojih muževa; ili nisu navikle da dele lične informacije sa strancima, naročito suprotnog pola. Ti faktori treba da se uzmu u obzir prilikom procenjivanja verodostojnosti.

Kada je reč o pitanjima koja se tiču LGBTIpopulacije, podnosilac zahteva možda nije inicijalno izjavio/-la da je njegov/njen zahtev povezan sa seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom. Ovo bi moglo da bude, na primer, zato što on/ona dolazi iz kulture u kojoj su te teme tabu. Odgovorni službenik treba da uzme u obzir ove faktore i da razmotri slučaj u odnosu na sve dokaze i da donese odluku u skladu s tim.