maloletna osoba
državljanin treće zemlje ili osoba bez državljanstva mlađa od 18 godina.
Zasnovano na članu 2, stav (d) prerađene RCD
mentalni poremećaj
mentalni obrazac ili obrazac ponašanja ili anomalija koja prouzrokuje patnju i/ili narušenu sposobnost funkcionisanja u svakodnevnom životu, a nije razvojna ili društvena norma;
lezbejka
Lezbijka je žena koja oseća fizičku, romantičnu i/ili emocionalnu privlačnost prema drugim ženama.
Zasnovano na definiciji iz modula kurikuluma EASO obuke „Pol, polni identitet i seksualna orijentacija”.
interseksualna osoba
Termin interseksualnost odnosi se na stanje kada se osoba rađa sa reproduktivnom ili seksualnom anatomijom i/ili hromozomskim obrascima za koje se ne čini da spadaju u tipične biološke klase muškarca ili žene. Interseksualna osoba može da se identifikuje kao muškarac ili žena, dok njena seksualna orijentacija može biti lezbijka, gej, biseksualna ili heteroseksualna osoba.
Zasnovano na definiciji iz modula kurikuluma EASO obuke „Pol, polni identitet i seksualna orijentacija”.
intelektualni invaliditet
Intelektualni invaliditet karakterišu značajna ograničenja u svakodnevnim društvenim i praktičnim veštinama. Intelektualni invaliditeti mogu da se jave u bilo kom starosnom dobu. U zavisnosti od stepena i specifičnosti invaliditeta, neki su vidljivi i prepoznatljivi, dok se drugi mogu identifikovati kroz komunikaciju sa podnosiocem zahteva. Intelektualni invaliditet i nepismenost (mali nivo ili odsustvo formalnog obrazovanja u cilju učenja čitanja ili pisanja) ne treba mešati.
oštećenje
Oštećenje utiče na telesnu funkciju ili strukturu.
oštećenje sluha
Oštećenje sluha ili oslabljen sluh ili gluvoća odnosi se na oboljenja kod kojih osobe u potpunosti ili delimično ne mogu da detektuju ili čuju najmanje neke frekvencije zvuka koje većina ljudi uobičajeno može da čuje. Blagi gubitak sluha ponekad se ne smatra invaliditetom.
rodni identitet
odnosi se na unutrašnje i individualno doživljavanje roda koje duboko oseća svaka osoba, koje može ili ne mora da se poklapa s polom dodeljenim na rođenju, uključujući lični osećaj u telu (u šta mogu spadati, ako se izabere slobodnom voljom, izmene fizičkog izgleda ili telesnih funkcija medicinskim, hirurškim ili drugim sredstvima), kao i druge načine ispoljavanja roda, uključujući odevanje, govor i osobenosti u ponašanju.
rodni identitet
odnosi se na unutrašnje i individualno doživljavanje roda koje duboko oseća svaka osoba, koje može ili ne mora da se poklapa s polom dodeljenim na rođenju, uključujući lični osećaj u telu (u šta mogu spadati, ako se izabere slobodnom voljom, izmene fizičkog izgleda ili telesnih funkcija medicinskim, hirurškim ili drugim sredstvima), kao i druge načine ispoljavanja roda, uključujući odevanje, govor i osobenosti u ponašanju.
Zasnovano na definiciji modula „Rod, rodni identitet i seksualna orijentacija” EASO-vog kurikuluma za obuku.
rod
odnosi se na odnos između žena i muškaraca zasnovan na društveno ili kulturološki konstruisanim i definisanim identitetima, statusom, ulogama i odgovornostima koje se pripisuju jednom ili drugom polu;
Zasnovano na definiciji modula „Rod, rodni identitet i seksualna orijentacija” EASO-vog kurikuluma za obuku.